Prve vanilice u Šapcu

26. septembar 11:06

Šapčani vole da se hvale, nekada preteraju, a jedno od preterivanja,
koje nije daleko od istine, jeste da je u gradu više kafana nego
stanovnika. Neke istorijske činjenice, poput one da je u XIX i sa
početka XX veka Šabac bio grad sa najvećim brojem kafana po glavi
stanovinika, potkrepljuju teoriju iz prve rečenice.
Šabac je imao preko sto kafana, na svakih sto Šapčana dolazila je
jedna kafana. Bilo je gradova sa velikim brojem kafana, ali ne i sa
toliko kafana prema broju stanovnika. Vikipedija beleži devedeset
kafana: Velika kasina, Beli krst, Zlatni jelen, Zeleni venac, Sopronj,
Šopron, Bikić, Baka, LJube Simića, Zora, Balkan, Abisinija, Zlatibor,
Slavija, Takovo, Dalmatinac, Grand Hotel, Narodna gostionica, Nova
narodna gostionica, Velika gostionica, Prizren, Podrinje, Tamnava,
Sarajevo, Grčka kraljiva, Zlatni Prag, Srpska kruna, Deligrad, Gradska
pivnica, Petrovgrad, Fruška gora, Kafana Bože Ivanovića, Kafana
Tomića, Tunel, Fruška gora, Prnjavor, Stara Srbija, Kafana Djenića,
Devet direka, Mačva, Kafana Božića, Beli orao, Mala kasina, Žirovni
venca, Amerika, Jugoslavija, Ženeva, Kraljević Marko, Proleće,
Tešmanovića, Bele ovce, Šumadija, Zlatna ladja, Kod „Sloge“, Hotel
Central, Topčider, Koceljeva, Hadžića han, Rusija, London, Tri grozda,
Kriva vrba, Matroz, Kod Plemića, Stanišića, LJočića, Devet Italijana,
Bairhan, Velika Srbija, Zlatna česma, Miramare, Laf, Haljduk Veljko,
Grkova kafana, Hotel Grand II, Hotel Grand III, Velika Srbija II, Zeleni
venca, Port Said i tako dalje.
Foto: Kafana Devet direkta
Pred Prvi svetski rat svaki sokak je imao po jednu kafanu. Kafane
su mesto društvenog života i kulture. U njima su biblioteke,
drustveni klubovi, klasični podijumi i pijanke. Postojao je i običaj, u
Srbiji tog vremena, jedino u Šapcu, da su nedeljom pre podne žene
sa muževima odlazile u kafanu.
Foto: Šapčani na raskršću

Za potrebe ovog teksta, a uz pomoć Vikipedije, podsećamo na neke od kafana
koje su obeležile društveni život Šapca.
Kasina je kafana Pravitelstvene ulice, sa uličnom baštom i bioskopom. U Kasini
je po pričanju Mladena St. Djuričića ispevana pesma „Rod rodila kruska ranka
pod Milošićem“, a po uveravanju tekst je sastavio Milan Šanića, unuk lepe Šane,
koji se i pominje u dopevima te pesme.
Evropa je evropski salon u Šapcu. Sagradjena sedamdesetih godina XIX veka,
po ugledu na moderne zapadne salone, imala je visoke salonske prozore,
mermerne kockarske stolove (takozvane tablanete), klavirom, hotelskim
sobama. Evropa je kafana u kojoj su se kockali bogati mačvanski trgovci, nakon
poslova na Velikoj pijaci i Bairu. (Pošto je se i sama nalazila na Velikoj pijaci).
U Evropu je voleo da svraća kralj Milan, i da se kocka sa Mačvanima, tako da su
jednom prilikom Mačvani zbog nerešenog kockarskog duga ukrali čiviju kralju.
Kao kafana naslanja se Zirovni venac, dvospratni hotel, a ova je u neposrednom
susedstvu Više kraljevske ženske škole, iste one u kojoj je Isiodora Sekulić
dobila srpsko državljanstvo. Srušena za vreme Prvog svetskog rata (kada je sa
savskih ratnih brodova sravljen Šabac), Evropa se obnavlja na mestu
nekadašnjeg Žirovnog venca, ali kao jednospratni salon na glagol.
Foto: Kafana Pariz
Hotel Pariz je salon podignut u drugoj polovini XIX veka. Salon na dve vode, sa
zarubljenim kalkanima, mansardom, zelenom baštom (u vidu kvadratnog
prostornog vrta), bioskopskom salom, pozornicom, bifeom, i letnjim
belvederom. Pariz u delu zelenog vrta, koga su ukrašavali cvećnaci i žbunovi
stilizovanog oblika, ima i natkriljeni prostor, takodje sa stolovima, panoima i
drugim. Najznačajniju celinu predstavljaju bife i spoljnja bašta. Kafana Pariz je
klub oficira i podoficira. U njemu svraju Cicvarići.
Kafana Pariz je takodje druga kuća boema i pesnika. U njemu stihove piše
Vojislav Ilić Mladji (sa posvetom U Parizu Srpkom Verdenu). Pariz prima
kraljeve, delegacije, ministre, atašee. Izmedju dva rata u njemu će pevati Sofka
Nikolić, Milan Timotijević, Bora Janjić. Svirana je klavirska, vokalna, operska i
klasična muzika. Medjutim u njemu se najbolje opija uz patriotske pesme
Cicvarića.
U njemu su se naravno dešavale i čivijaške šale. Na primer jednom prilikom je
šabački list Čivija objavio pesmu u kojoj Načelnik šeta sa žirado šeširom Savom
i obljubljuje žene. Na to je žena šabačkog načelnika dopala u Pariz i počela da
razbacuje stolice pred gospodinom Grdaničkim, tadašnjim urednikom Čivije,
gde zamalo nije došlo do obračuna. Korpulentna Načelnikovica je tražila

satisfakciju. U njemu su slavljeni rodjendani kraljice Natalije, pa bi svi bili
osudjivani na zatvor, ali niko nije išao.
Veliki broj kafana prati i uvođenje modernih evropskih običaja i recepata.
Foto: vanilice
Knjeginja Tomanija, žena kneza Jevrema Obrenovića, nastojala je da, zajedno s
mužem, u Šabačku nahiju uvede „evropejske“ navike. Tako su u Šapcu počele
da se služe vanilice, bela kafa i slatko od ruže. Ovaj običaj se ukorenio, pa se
bela kafa i danas pravi u šabačkim kafeima, a vanilice u gradskim
poslastičarnicama.
A evo i starinskog recepta za vanilice:
Potrebno je:
250 g masti
250 g šećera
4 jajeta
250 g mlevenih oraha
brašno
džem
200 g šećera u prahu
3 kesice vanilinog šećera
Umutite mast omekšalu na sobnoj temperaturi sa šećerom. Dodajte cela jaja.
Zatim sve sjedinite s mlevenim orasima.Zatim dodajte brašno za kolače, sve dok
testo ne bude kompaktno, ručno ga mesite.
Pospite radnu površinu brašnom i razvucite testo da bude debelo oko 3 mm.
Malim okruglim kalupom izvlačite kružiće i redajte ih u plitak pleh obložen
bakpapirom. Možete da ih izrežete u obliku srca, cvetića, jelčica, bubamara,
kalupa kakve imate.
Pecite ne duže od 5 minuta (dovoljno je da samo blago porumene), vadite, i dok
su još tople, lepite jednu za drugu malom količinom džema (ne sme da curi sa
strane). Zatim svaku vanilicu uvaljajte u prah šećer i odložite u kutiju za keks.
Potrebno je da vanilice odstoje 24 sata da omekšaju. Možete da ih izrežete u
obliku srca, cvetića, jelčica, bubamara, kalupa kakve imate.
Foto: bela kafa
Oživljavanju tog vremena doprineće i podsećanje na zaboravljene
ukuse, a sve će i zamirisati kao u vreme „prve varoši“, na vanilice,

starinski kolač i prvu šabačku belu kafu. Uz recept za vanilice i jedan
starinski za belu kafu:
 0.5 l vode
 0.5 kašičice cikorije
 1 kašika mlevene kafe
 0.75 l mleka
 80 g šećera
Priprema
1. Cikoriju staviti u hladnu vodu pa na vatru
2. Kad proključa dodati mlevenu kafu ili žitnu kafu (1-2 kašike ječmene
kafe i sl.)
3. Mešati dok ne nestane pene
4. Zaliti sa malo hladne vode
5. Poklopiti i ostaviti da se staloži
6. Nakon toga, kafu odliti i pomešati sa mlekom, zašećeriti i služiti
7. Prijatno
Fotografije: Vikipedija, Stvar ukusa
Podelite