ZZJZ: Karantin

Karantini su bili prvi i najvažniji bedemi odbrane u periodima kada su vladale smrtonosne epidemije. Karantin je „drevni uređaj“ primenjen za prevenciju širenja bolesti u vidu izolacije obolelih ili inficiranih od zdravih osoba.
Termin karantin je korišćen vekovima.Prvi karantin datira iz 1377. god. u Dubrovačkoj republici. U 14. veku Mletačka republika je primenjivala pravilo po kome su brodovi morali da se usidre 40 dana pre nego što bi posadi i putnicima bilo dozvoljeno da izađu na obalu kako bi se sprečila transmisija bolesti. Period čekanja u Veneciji je tada nazvan karantin prema italijanskoj reči „quaranta“što znači 40.

U Srbiji prvi karantin je bio u Pančevu 1726. a 1730. u Zemunu su bili izgrađeni karantini zbog niskog nivoa higijene u oblastima pod turskom upravom. U Srbiji je postojao karantin 1972. za vreme epidemije velikih boginja. Najsvežiji slučaj stavljanja u karantin zbog sumnje na „ptičiji grip“ bio je 2006. godine.U međunarodne karantinske bolesti prema internacionalnim zdravstvenim propisima iz 1974.godineubrajaju se još: kuga, kolera, žuta groznica, velike boginje.Vremenom se dužina karantina menjala ali i dalje se primenjuje u cilju sprečavanja širenja bolesti.

Karantin podrazumeva smeštaj lica u objekat namenjen za karantin,radi ograničavanja slobode kretanja i praćenja njihovog zdravstvenog stanja,obavljanjem svakodnevnih zdravstvenih pregleda u periodu trajanja maksimalne inkubacije određene zarazne bolesti. Glavni cilj karantina je smanjiti transmisiju povećanjem socijalne distance između osoba tj. smanjenje broja ljudi sa kojima svaka osoba dođe u kontakt što je i kod nas primenjeno u slučaju COVID-19.Karantinske mere se sprovode nad licima kod kojih je potvrđen COVID-19 dok se mera samoizolacije sprovodi nad negativnim osobama koje su bile u kontaktu sa potvrđeno pozitivnim na COVID-19 ili dolaze iz zaraženih područja van Republike Srbije.
Sve osobe koje su u karantinu ili samoizolaciji treba da budu pod aktivnim nadzorom. Aktivan nadzor podrazumeva da zdravstveni radnici svakodnevno kontaktiraju izolovane kako bi se informisali o njihovom zdravstvenom stanju.Zdravstveni pregled lica smeštenih u karantin prvobitno vrši medicinski tim zdravstvenih ustanova primarnog nivoa zdravstvene zaštite koja je najbliža objektu za karantin. Prevoz lica od mesta gde mu je određeno stavljanje u karantin do objekata određenog za karantin sprovodi se sanitetskim vozilom.
Objekat namenjen za karantin treba da ima prostor za:

-prijem lica
-boravak lica sa zasebnim sanitarnim čvorom
-boravak zdravstvenih radnika sa zasebnim sanitarnim čvorom
-ambulantu sa neophodnom opremom i lekovima

-priručnu kuhinju

-bezbedno odlaganje infektivnog otpada

-odlaganje prljavog veša

Prema iskustvu lekara koji su lečili obolele u Vuhanu objekat namenjen za karantin treba da je na lako pristupačnom mestu i da ispunjava sanitarno higijenske i epidemiološke uslove. Objekat traba da je građen od materijala koji ne sme štetno da utiče na zdravlje ljudi. Treba da ima najmanje dva ulaza radi izbegavanja ukrštanja puteva čisto-prljavo, da je priključen na postojeće mreže komunalne infrastrukture,da je priključen na telefonsku i internet mrežu kao i da postoji dostupan radio i tv uređaj, da su obezbeđeni uslovi za adekvatnu temperaturu vazduha u prostorijama da ima prirodno i veštačko osvetljenje i ventilaciju da ima namenske kontejnere sa poklopcima za sakupljanje otpadnih materija napravljen od materijala pogodnog za pranje i dezinfekciju.

Objekat namenjen za karantin traba da bude prilagođen sprovođenju mere karantina uz poštovanje osnovnih ljudskih prava i prava za privatnost,kao i održavanje odgovarajućeg nivoa higijene.
Kada je adekvatno primenjen i sproveden u skladu sa principima javnog zdravlja karantin može biti viskoko efikasan „uređaj“ u prevenciji širenja zaraznih bolesti.

Izvori:
-Isolation and quarantine:containment strategies for SARS 2003; Cetron M,Maloney S,Koppaka R, et al.
-„Sl. list CG“,br. 13/2020

Dr Slađana Hadživuković
Dr Jasmina Gladović